Да захвалимо својој мајци, Григорије и ја, зато што нас је штитила откако смо рођени; зато што нас је учила да будемо добри људи; зато што никада нисмо били гладни; зато што се никада нисмо пробудили или ушли у хладну кућу; зато што нас је учила да се мрве не газе и да се хљеб не баца, а нарочито да се не дира слабији и да се не цвијеља сиротиња; да волимо свој народ и своју вјеру, али исто тако и сваког човјека, што нам је све она својим примјером показивала.
Неизмјерну захвалност дугујем јој и стога што је отхранила и васпитала моју дјецу с таквом љубављу да је Стеван, када је био у школи у Брезовом пољу, на питање учитеља „Кога највише воли“ одговорио: „Баку“. Учитељ га је упитао: „Јесу ли ти живи родитељи?“ Одговорио је да јесу. Учитељ му је онда рекао да родитељи дођу код директора. Међутим, када је Бака то чула, узела је свој добро познати штап и пошла у школу код директора, који је већ био обавијештен о проблему. „Добар дан, Стево“, тако се звао директор, „у чему је проблем?“ Пошто је директор Стево већ познавао Баку, одговорио је: „Нема никаквог проблема!“
Борка ми је недавно рекла да се мене уопште не сјећа из дјетињства, него само Баке. Било ми је мало криво, а онда сам схватио: био сам у рату рањен, па сам боравио у болницама, послије по манастирима, и признао сам себи – дијете је у праву.
А Анастасија је тек била посебна прича. Она је с Баком била и у кући и у болници, и никада није рекла „баба“, него увијек „моја баба“. Једног дана сам ушао у салу Манастира Грачаница у Чикагу. За једним столом сједила је Анастасија, која је тада имала 12 година, са три старије даме. Она је причала, а госпође су је пажљиво слушале. Пришао сам столу да их поздравим, а једна од њих се окренула према мени и упитала ме: „Па, каква је та њена баба!?“ Никада нисам сазнао шта им је о баби причала. Анастасију је била научила и томе да никада не каже само „Косово“ или „Херцеговина“, него увијек „свето Косово“ и „света Херцеговина“.
*
Опрости нам, мајко, за све грубе ријечи и непроспаване ноћи. И почивај у миру, у својој светој светосавској и световасилијевској Херцеговини!