Da zahvalimo svojoj majci, Grigorije i ja, zato što nas je štitila otkako smo rođeni; zato što nas je učila da budemo dobri ljudi; zato što nikada nismo bili gladni; zato što se nikada nismo probudili ili ušli u hladnu kuću; zato što nas je učila da se mrve ne gaze i da se hljeb ne baca, a naročito da se ne dira slabiji i da se ne cvijelja sirotinja; da volimo svoj narod i svoju vjeru, ali isto tako i svakog čovjeka, što nam je sve ona svojim primjerom pokazivala.
Neizmjernu zahvalnost dugujem joj i stoga što je othranila i vaspitala moju djecu s takvom ljubavlju da je Stevan, kada je bio u školi u Brezovom polju, na pitanje učitelja „Koga najviše voli“ odgovorio: „Baku“. Učitelj ga je upitao: „Jesu li ti živi roditelji?“ Odgovorio je da jesu. Učitelj mu je onda rekao da roditelji dođu kod direktora. Međutim, kada je Baka to čula, uzela je svoj dobro poznati štap i pošla u školu kod direktora, koji je već bio obaviješten o problemu. „Dobar dan, Stevo“, tako se zvao direktor, „u čemu je problem?“ Pošto je direktor Stevo već poznavao Baku, odgovorio je: „Nema nikakvog problema!“
Borka mi je nedavno rekla da se mene uopšte ne sjeća iz djetinjstva, nego samo Bake. Bilo mi je malo krivo, a onda sam shvatio: bio sam u ratu ranjen, pa sam boravio u bolnicama, poslije po manastirima, i priznao sam sebi – dijete je u pravu.
A Anastasija je tek bila posebna priča. Ona je s Bakom bila i u kući i u bolnici, i nikada nije rekla „baba“, nego uvijek „moja baba“. Jednog dana sam ušao u salu Manastira Gračanica u Čikagu. Za jednim stolom sjedila je Anastasija, koja je tada imala 12 godina, sa tri starije dame. Ona je pričala, a gospođe su je pažljivo slušale. Prišao sam stolu da ih pozdravim, a jedna od njih se okrenula prema meni i upitala me: „Pa, kakva je ta njena baba!?“ Nikada nisam saznao šta im je o babi pričala. Anastasiju je bila naučila i tome da nikada ne kaže samo „Kosovo“ ili „Hercegovina“, nego uvijek „sveto Kosovo“ i „sveta Hercegovina“.
*
Oprosti nam, majko, za sve grube riječi i neprospavane noći. I počivaj u miru, u svojoj svetoj svetosavskoj i svetovasilijevskoj Hercegovini!