Упокојио се у Господу Митрополит Амфилохије, слуга Божији и народни руководитељ, свештеник у најдубљем смислу те речи! За мене је он био и још нешто више, био је пророк и пјесник, а то је као да кажете храброст и њежност у једноме. Пјесник рањеног, отвореног срца коме су капље крви и суза непрестано капале над Црног Гором. Али не узалуд, него су лиле да умију Црну Гору и заливају виноград који засади рука Господња, слично оној мајци Јанковић Стојана, која је сузама виноград заливала дозивајући свога сина. Овај молитвеник дозивао је непрестано Сина Очевога, Христа Спаса, кога су зли виноградари избацили напоље и убили. Монах, свештеник и пророк пламене пјесме, успио је да призове Христа, а виноград да расте и многи род доноси.
Митрополит Амфилохије се никада није уплашио. То га је учинило, у овом свијету страха и кукавичлука, магнетом привлачним за уплашене и растужене, које је радо примао под своја орловска крила слободе. Од сада ћемо кад год подигнемо поглед ка горе, ка висовима Црне Горе, знати да изнад нас ледбди још један истински орао СЛОБОДАР!
ВЈЕЧАН МУ СПОМЕН!