PREDGOVOR
Knjiga koja se nalazi pred vama predstavlja za štampu prilagođenu verziju doktorske disertacije pod nazivom Relaciona ontologija Jovana Zizjulasa, koju sam pisao na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. dr Vladana Perišića, redovnog profesora ovog fakulteta, i odbranio je 29. oktobra 2014. godine. Kako bi sadržaj ove knjige bio što pristupačniji i razumljiviji i onim čitaocima koji ne pripadaju uskom teološkom krugu, pojedina poglavlja doktorske disertacije za ovu priliku su skraćena ili prilagođena, pri čemu se vodilo računa o tome da samo jezgro i srž teme obuhvaćene disertacijom ostane cjelovito i neokrnjeno. Zbog toga je i naslov disertacije za potrebe knjige takođe promenjen, sa ciljem da približi naznačenu temu čitaocu.
Središnji deo knjige sačinjava šest poglavlja ili celinâ od kojih je svaka posvećena jednom od aspekata Zizjulasove relacione ontologije, a koji su izloženi sledećim redoslijedom: Eshatologija, Hrišćanska ontologija, Drugost, Pnevmatološka hristologija, Eklisiologija, Hrišćanska antropologija. U tematskom središtu Eshatologije, poglavlja koje otvara knjigu, je istina budućeg veka i Carstvo Božije, koji za Zizjulasa već sada i ovde prožimaju sve aspekte našeg crkvenog postojanja, na čelu sa evharistijom, kao centralnom svetom tajnom. Drugo po redu poglavlje, koje nosi naziv Hrišćanska ontologija, nastoji da razjasni Zizjulasovo shvatanje istine bića. Celinom Drugost problematizujem temu drugosti, ličnosti i slobode, koja proističe iz mitropolitovog teološkog poimanja ličnosti, bez koje drugost ne može biti pravilno shvaćena. Poglavljem Pnevmatološka hristologija nastojao sam da pokažem koliko je Zizjulas uspešan ne samo u zagovaranju neodvojivosti Hrista od Duha Svetoga nego i u tome koliko taj odnos utiče na naše postojanje. Peto poglavlje, Eklisiologija, posvećeno je analizi uloge i strukture Crkve, kao i mitropolitovim stavovima o određenim fenomenima crkvenog života, koje on pokušava opisati i uporediti sa onim što bi počivalo na autentičnoj relacionoj ontologiji. Na kraju, u samoj konačnici knjige, poslednjoj celini pod nazivom Hrišćanska antropologija, razmatram hrišćansko viđenje čoveka tragajući za odgovorom na pitanje koliko je, po Zizjulasu, relaciona ontologija okosnica ljudskog postojanja kako ovde tako i u večnosti. Ovde predstavljena struktura knjige, te sadržaj pojedinih njenih poglavlja, samo su sumarni pregled onih tema kojima se u ovoj knjizi bavimo, bez pretenzija da ovaj kratki predgovor posluži kao iscrpan i detaljan vodič čitaocima.
Ova disertacija pisana je uz svesrdnu i bezrezervnu pomoć, u vidu savjeta, sugestija i kritika, prof. dr Vladana Perišića, osobito istrajnog i nadasve strpljivog mentora, koji me je veštom rukom uveo u sfere naučnog mišljenja i njemu pripadajućeg diskursa. Na tome sam mu neizmerno zahvalan. Blagodarnost dugujem i svim svojim prijateljima, među kojim naročito izdvajam profesora Bogoljuba Šijakovića, koji su me ohrabrivali, bratskom rečju, i u onim trenucima kada je meni samom postavljeni cilj izgledao daleko i nedostižno. Na kraju, ali nipošto na poslednjem mestu, naročitu blagodarnost upućujem svojoj majci Savki i duhovnom ocu vladici Atanasiju, čija su mi ljubav, pažnja i briga bile uvek u životu, pa i pri pisanju ove knjige, veliki podstrek i neiscrpna pokretačka snaga.
link: Važnost postojanja u odnosu