Овај дан страдања је велика тајна над којом је, како кажу мудри људи, најпаметније ћутати. Каже једна песма нека умукне свако тело човечије јер Онај кроз Кога је створен овај свијет дошао је у овај свијет, учинио свима велику и неизрециву милост а људи су на то одговорили тако што су Га шамарали, пљували, неправедно осудили и на крст разапели. Он је, спасоносно за нас, вољом Оца небеског и силом Духа Светога подигнут и васкрсао је у трећи дан. Овог дана, на петак, настала је велика тишина, велика туга, велики мрак, велика жалост и велика страхота. Људи који су се надали у Њега имали су осјећај да губе и посљедњу наду. Под крстом је остао само један од ученика и неколико жена међу којима је била и Христова Мајка. Сви су се разбјежали, сви су у себе пустили неизрециви страх. То је дан у који је човјек учинио највећи злочин, а када год човјек чини злочин он га највише учини себи. Бог у Кога ми вјерујемо, браћо и сестре, је такав Бог да када су Га људи којима је само добро чинио разапели, раширио је руке на крсту и обраћајући се Свом Оцу небеском, мољећи за оне који Га разапињу, говорио Оче опрости им јер не знају шта раде! Заиста нису знали шта раде. Ми овдје у овој ноћи, треба да се научимо да не знамо шта радимо и да Он увијек зна шта ради, да Он увијек чини само што је добро за нас, да увијек чини једно те исто милост, милост и милост. Неизрецива је милост Његова, зато је паметно ћутати на овај дан, али када смо се већ сабрали треба да кажемо како је неизрецива милост Божија. Са друге стране је неописива људска глупост и у тој нашој несрећи неописивости људске глупости имамо велику срећу што је неизрецива милост Божија. Зато, драга браћо и сестре, сада када приступате да целивате икону-плаштаницу која изображава Његово погребење и Његово погребено тјело, покушајте да схватите колико смо ми људи слаби и грешни а колико је Бог Благ, Милостив и Добар. Када то схватимо онда ћемо као Петар заплакати дубоко у себи и онда ће нас он помиловати као што је помиловао Петра. Иако Га се Петар три пута одрекао у овој ноћи, Господ га је опет примио и рекао му да га воли. И тако бива са сваким од нас, драга браћо и сестре, колико год сагријешили, погријешили, нешто неправедно учинили, и када након тога кренемо отвореним срцем и свим својим бићем према Њему, Он ће нас увијек прихватити. Да ли је описива толика милост? Не, није описива али је можемо осјетити у свом животу.