Драга браћо и сестре, ово је једна од прича које нам говоре како је Милостив, како је Добар, како је Предусретљив наш Бог. Приче нам говоре нам о томе како је Бог дошао у овај свијет да сваки човјек који повјерује у Њега буде спасен. Говоре нам о томе како Бог не заборавља никога. Из чега ми то видимо, драга браћо и сестре? Пролазио је Исус кроз Јерихон, када се спустите из Јерусалима онда дођете у једну долину која је прелијепа, богата, зелена и у тој долини је мали град Јерихон. У томе граду чули су људи за Великог Учитеља и тискали се око Њега. У томе граду, као и у свакоме граду до дана данашњег, живио је један гријешник, један цариник. Цариници су били на лошем гласу, као људи који не могу да одоле искушењу среброљубља или новца. Они се налазе на незахвалним позицијама и људи хоће увијек да им се додворе да би пронијели нешто што није дозвољено и цариници излазећи у сусрет тим људима чине безакоње, а ако људи не желе да им дају онда их кажњавају и тако поново чине безакоње. Такав човјек, грешник, чуо је да долази неки Учитељ Који може бити Спаситељ. Док су се сви људи тискали око Њега, цариник се попео на једну дивљу смокву, јер је био малога раста. Зашто се попео на дивљу смокву? Да може да видјети Христа. Закеј хоће да Га види. Оно што је за нас важније, браћо и сестре, Христос Кога су окружили људи види Закеја, види посљедњега у смокви и види његов труд и напор да нађе Њега, Спаситеља. Од свих тих људи Он се обраћа њему царинику, каже му Закеју, сиђи брзо, данас Ми ваља бити у дому твоме. Закеј сиђе брзо и угости Спаситеља. Сви људи бијаху разочарани и говораху међу собом да када би Христос био Онај како се говори да јесте, Он не би ушао у кућу тако грешнога човјека. У тој кући догађа се велико и величанствено чудо, Закеј, коме је новац био све, који је читав свој живот посветио томе да само новац зарађује, у једном тренутку је схватио да новац није све и тражио је спас. Када је видио Христово лице, Његове очи, Његову љубав, када је чуо Његов глас рекао је Господе, пола свога имања даћу сиромасима и ако кога оштетих вратићу четвороструко. Христос му није рекао Сада уради то што си рекао, јер то на крају крајева и није битно, него каже данас дође спасење дому овоме, данас дође спасење том човјеку зато што су се његов ум, његова душа и његово срце преобратили, преусмјерили. Он више није био усмјерен да стиче само земаљско добро него да стиче и оно духовно, небеско и вјечно. Зато је дошло спасење њеоговом дому. А они који су говорили ушао је код гријешнога човјека, једе са гријешницима и он је гријешан су само направили још једну грешку у животу. Зато, браћо и сестре, да се, ако можемо научимо да Христос воли свакога човјека, онога посљедњега као и првога, онога најмањег као и великога, онога богатога као и сиромашнога. Христос не прави разлику. Он хоће да и ми личимо на Закеја, да и ми Њега потражимо, да се и ми попнемо на дивљу смокву и да пробамо видјети гдје је спас, гдје је Спаситељ, ко је Спаситељ. Потребно је да и ми нешто направимо у том погледу. И данас у овом храму, свако од вас, браћо и сестре, је на неки начин Закеј, свако од вас гледа и тражи спасење и жели да чује оне ријечи дођи, данас хоћу да будем у твом дому, данас хоћу да будем у твоме срцу, припреми своје срце за мене, доћи ћу, без обзира да ли си цариник, радник, инжењер, да ли си мушко или женско, да ли си грешан или праведан, доћи ћу у твој дом само ако ти то желиш и донијећу спасење дому твоме. Ето, браћо и сестре, шта нам поручује данашње Јеванђеље, само је потребно да ми из дубине душе и срца пожелимо и затражимо Бога, амин Боже да тако буде.