Драга браћо и сестре, данас је велики и дивни празник који се прославља уочи још једног великог и дивног празника и уочи Велике недјеље, уочи Празника над празницима – Васкрсења Христовог. У данашњем Јеванђељу чули сте једну ријеч нашег Господа који нам каже ко је Он. Тај одговор и та ријеч гласи Ја сам васкрсрење и живот (Јн 11,25). Када сам био младић од седамнаест година био сам у богословији у Београду. Редовно сам читао Свето Писмо, и једне вечери легао сам да спавам у ђачкој соби, затворио сам Свето Писмо и рекао волим и поштујем Христа Исуса и оно што Он говори али у васкрсење тешко могу да повјерујем. Био сам искрен према себи али то никоме нисам говорио. И онда усред ноћи сањао сам да је неко ногама стао на мој покривач и ја сам се уплашио. Помислио сам да сам нападнут. Као да је неко тако чврсто стао на мој покривач да нисам могао нигдје да мрднем. Онда сам из свег гласа викнуо ко си ти а глас је одговорио Ја сам васкрсење, онда се подигао скроз до неба као неки бијели стуб и ја сам се ухватио, од страха, за његове ноге и та сцена је изгледала као један споменик. Затим сам се пробудио а друга дјеца су ме питала шта се десило и зашто сам викао у сну. Од тада се не плашим своје сумње у васкрсење, која понекад наиђе, али увијек и изнова се увјеравам у васкрсење Христово и у васкрсење наше, поготово на данашњи дан када славимо Васкрсење Лазарево. Васкрсење Лазарево за мене је један од најљепших догађаја који показује како је Господ наш сасвим и у свему постао човјек. Јер за мене не би био сасвим човјек да није могао да заплаче за пријатељем, да није имао саосјећање за Лазареве сестре које су Му биле вјерне пријатељице и сљедбенице у животу. Не би могао бити сасвим и у свеми човјек када не би патио када умрје човјек који Му је близак. У мом животном искуству стоји још једна прича коју ми је испричао ратни пилот који је возио хеликоптер и најчешће у њему превозио рањенике са мјеста на којима су тешко рањени у болнице. Он ме је научио једној веома простој ствари коју сви знамо али је често заборављамо. Питао ме је зашто сваки ратник, сваки рањеник и сваки умирући човјек виче Боже мој и мајко моја? И, послије краћег размишљања, одговорио сам му зато што су Бог као Богочовјек Христос и мајка као људско биће једини прави и искрени наши пријатељи. Данас у овом Јеванђељу видимо колико је важно да нам је Бог пријатељ, колико је важно да тај пријатељ стане изнад нас и зовне нас по имену. Да каже Лазаре, Петре, Марија, Марта, Саша, Илија теби говорим, устани и изађи напоље! Изађи из смрти у живот, изађи из таме у свјетлост и изађи из туге у радост! Можемо и треба да имамо, драга браћо и сестре, пријатеље на земљи, и то пријатељство на земљи увијек треба гајити, заљевати и пазити, али ми овдје на земљи, ма колико један другога дозивали, не можемо учинити ту радост да оног другог преведемо из смрти у живот. Наша пријатељства треба да буду по икони пријатељства Божијег и пријатељства мајчинског према нама јер мајка и Бог једини толико праштају и никада не желе да прекину заједницу са нама иако ми то врло често чинимо према њима. Када само пријатељи Божији онда ћемо схватити шта значе ријечи једне од сестара Лазаревих која ми каже да си Ти овдје био не би умро брат мој (Јн 11, 21). То значи, браћо и сестре, да када је Он ту, када је Он ту испре нас, испред пећине нашег срца, ми никада нећемо умријети, па и ако умријемо и Он ту дође и стане, позове нас, ми ћемо оживјети. То нам открива данашње Јеванђеље, то нам открива овај чудесни празник и тако нас уводи у чудесну и Велику недјељу у коју ћемо славити Васкрсење Христово и у сутрашњи празник Цвијети. Данас имамо још једну радост да један младић, исто тако жудећи за животом и за Христом и за пријатељством са Богом, стаје да служи још више и још усрдније него што је служио до сада, а на то мјесто долази зато што је до сада показао љубав и усрдну чежњу за Богом. Он се зове Саша и данас ће постати ђакон а ми сви треба у срцима својим да се молимо да буде пријатељ Божији као што је Лазар а знамо да је Христос његов пријатељ и наш пријатељ као што је био Лазар. Да Бог дарује свима нама да изађемо из гробова и таме која нас врло често обузима и да се увијек и изнова огледамо и загледамо у свјетлост и живот и васкрсење, а то је Христос Господ наш, амин.