На овај диван и свети празник чујемо пјесму која гласи: ,,Вјечног спомена биће праведник!“. Свети пророк Илија је пророк Старога завјета и већ је прошло неколико хиљада година од када је он ходио земљом. У Писмима записана је истинита ријеч о њему и та ријеч живи до данашњег дана.
Био сам у Светој земљи на мјесту на коме је Илија поубијао Валове пророке, мјесто пуно историје и порука. Када кажемо да је Илија погубио лажне пророке лажнога бога, онда то може да звучи свирепо али ако гледамо симболички и слушамо Свето Јеванђеље онда ћемо схватити да је најважније да погубимо, уништимо идоле око себе.
Шта су то идоли? У данашњем Јеванђељу пише да таквих идола има разноразних. Један од идола јесте наша нација. Христос помиње како ниједан пророк није признат у постојбини својој, настављајући говор о томе како је Илија од свих удовица у Израиљу исцјелио једну која није припадала јеврејском народу и да је Јелисеј исцјелио оног који није припадао Израиљцима. Један од идола, драга браћо и сестре, јесте наш национализам. То никако не можемо да схватимо јер увијек мислимо како смо ми бољи од других.
Пророк Илија није тако сагледавао и критиковао друге, он је био пророк и праведник који је штитио слабе од безбожног цара и безбожне царице који су многим људима чинили неправду и тако је почео прогон праведног Илије који се склонио у планину. Више пута пророк Илија морао је да бјежи, данашњим ријечником речено као дисидент, на пуста мјеста гдје не бијаше никога од људи, али Бог бијаше са њим. Некада га је посјећивао гавран доносећи му мало хране да би се послије дуге молитве и поста окријепио. Сви се сјећате како је то приказано на фресци у манастиру Морача. На молитву праведнога пророка би затворено небо. Шта је Илија радио на тим пустим мјестима? Тражио је правду од Онога Који је Једини Праведан. И Писмо каже да је онда наишла велика грмљавина. Зато људи често погрешно повезују Илију са грмљавином. Али не бијаше Бог у грмљавини. Затим дође велики земљотрес и огањ али не бијаше Бог у томе и Илија настави свој пост уз молитву. На крају наиђе глас тих и танак у ком бијаше Бог, те рече пророку да пође путем и сиђе међу људе без страха јер је Он уз њега.
На молитву праведнога пророка васкрсава удовичин син и пада дажд на земљу наком дугог времена суше. Шта, драга браћо и сестре, можемо да научимо из овога? Можемо да научимо да Бог није у ономе што ми најчешће очекујемо, у сили, у моћи коју несумњиво има. Он никада не долази насилно, него долази као глас тих и танак, долази ономе ко је трпио, долази ономе ко је вјеровао, долази ономе ко је правду чинио и ономе који се ради правде жртвовао.
Ето, браћо и сестре, кога данас славимо. Тај Илија је био велики пророк. Зашто нам је важно да славимо такве људе као што је био Илија? Да би нас окријепили, да би нас охрабрили, ако смо у трпљењу да можемо да истрпимо, ако смо у праведном настројењу да га са храброшћу искажемо и да увијек будемо спремни да због тога будемо гоњени и прогнани.
Не заборавимо, вјечног спомена је праведник и на крају праведник увијек остаје праведник. Безбожног цара и безбожне царица сјећамо се само као прогонитеља пророка Илије.
Нека сте благословени, браћо и сестре, што сте данас били на овом мјесту на ком су дивни људи некада саградили цркву Светом пророку Илији. Нека ваш долазак на ову гору буде испуњен силом и дјеством благодати Светога Духа. А благодат буквално значи милост, када молимо за благодат ми молимо за милост. Без милости Божије нема ништа. Тај глас тихи и танки јесте оно што тражимо, оно за чим чезнемо, то је милост Божија. Да Милостиви Господ буде милостив свима нама.
Амин, Боже, дај.