У име Оца и Сина и Светога Духa. Драги Високопреосвећени Митрополите Јоаникије, драги у Христу брате и саслужитељу Јоване, драга браћо и сестре, данас је чудесни празник када славимо Светога архангела Гаврила, празник на који смо прочитали ово Јеванђеље које нас опомиње на један невјероватан и, за нас људе, непојмљив догађај о коме говори сâм Господ, упозоравајући своје ученике, а преко њих и све нас. Каже Господ ученицима видјех Сатану гдје паде са неба. Као што рекох, браћо и сестре, тај догађај у који сви ми вјерујемо, јер вјерујемо у Јеванђеље, вјерујемо Господу, збио се у непосредној близини Божијој. Онај који је био сав обучен у свјетлост и обдарен свјетлошћу, да служи као свјетлост, погордио се и пао је, и многе слабе је завео, а очигледно је био утицајан јер је био анђеоски шеф. Као што увијек бива – многи нису пали. Међу тим многима који нису пали су нама најпознатији архангели Михаило и Гаврило и други архангели, који су, по предању, храбро стали и охрабрили све оне збуњене и тако спасили читав ангелски свијет. Оно што је важно да данас научимо, драга браћо и сестре, и што смо могли да чујемо у Апостолу, јесте чудесна ријеч која каже шта је човјек да га се опомињеш Господе и онда додаје учинио си га привремено мањим од анђела. Овдје се говори о томе да је Син Божији, од оног самог престола Божијег, од Оца Небеског и Духа Светога, дошао у овај свијет и постао човјек, до те мјере унизио Себе да би, како кажу Свети оци, узвисио човјека и сјео са десне стране Оца у царству небеском. Зато је, браћо и сестре, за све нас хришћане важно да се увијек сјећамо те драме спасења. Док гледам ваша лица од јутрос и лица нас свештеника, овдје на овој Божанској Литургији, сјетим се ријечи блажене успомене Владике Атанасија који је говори погледај људе на литургији како се на њиховим лицима збива драма спасења. Около је све свијетло, све је лијепо, све је чудесно и море и планине и сунце и небо али ми стојимо овдје јер нас интересује нешто још више од тога, интересује нас наше спасење и зато се на нашим лицима, у нашим срцима, у нашим душама одвија та драма, непрестана драма, непрестана борба, непрестана брига да нам се не догоди да нас неки шеф, као Сатана оне који су били око њега или испод њега, превари и да не одемо у најкрајњу таму небића и непостојања. Зато нам је толико важна та чудесна јеванђеоска ријеч која каже шта је човјек да га се опомињеш а онда нас обавјештава да је Син Божији постао Син Човјечији и да смо сви ми позвани да будемо синови Божији, да будемо дјеца Божија. Са друге стране, свјесни смо колико смо нижи од анђела, колико не испуњавамо ријечи које смо данас чули да Он слуге своје чини пламеном огњеним. Ко је од нас јутрос пламен огњени, ко од нас гори Духом Светим? Мало ко. Највјероватније неко кога уопште не познајемо, него кога ниподаштавамо, неко кога не видимо. Зато смо овдје дошли, браћо и сестре, да примимо Духа Светога, да се подсјетимо на то на шта смо позвани, да се подсјетимо на велики пад Сатанин. Зашто у данашњем Јеванђељу говори Господ ученицима о паду Сатане? Зато што ученици кажу Господу шта су достигли и духови нам се покоравају а Он им каже да не треба тим да се уздижу, Сатана је пао, него треба да се радују прије свега што су имена њихова уписана у књигу живота.
Данас се крстило ово младунче, дијете Лазар и уписује се у књигу живота, у књигу бесмртности. Каква је то и колика је то, браћо и сестре, милост Божија. Гледајте, свако од нас је уписан у ту књигу, међутим, немојте да се погордимо ако нам се неко или нешто покорава, или духови чак, или ако се не плашимо, ако смо храбри, једино чиме можемо да се хвалимо у овом свијету, ако то достигнемо, је да се смиримо пред Богом, и да будемо усправни као што су били свети архангели, међу којима је онај кога данас овдје, тако свечано, славимо. Треба да истовремено имамо ту свијест да је нас људе Господ, који је привремено унизио себе, уздигао да будемо већи од анђела, јер се обукао у наше тијело и осветио га, и просветио га, и узнио га на небеса.
Зато смо, браћо и сестре, данас овдје окупљени око нашег Митрополита, зато смо на овом мјесту гдје се најрадије сјећамо нашег покојног Митрополита Амфилохија, који нас је овдје сабирао и који је толико чезнуо да овдје изгради ову цркву. Често слушамо, послије његове смрти, како је био мудар, како је био паметан, како је био храбар и ниједна од тих ријечи није нетачна, али оно што заборављамо, што је за њега било најважније, никада се у добру није понио нити у злу понизио. То је, браћо и сестре, драма спасења, да се у добру не понесеш, како каже народна мудрост, а да се у злу не понизиш. То је порука Светога архангела и свих ангела и архангела који служе пред престолом Божијим. Они су у злу нису понизили и нису пошли за оним који је почео да сије зло око себе и до дана данашњег покушава, него су у том злу остали непонижени, усправни, чисти. Али у добру се не понеси – немој да мислиш ако ти се покоравају духови да је то важније од тога што је Син Божији дошао у овај свијет и био распет за нас и ради нашега спасења.
Ето, браћо и сестре, зашто славимо Светога архангела Гаврила и свете архангеле, ето зашто славимо увијек и на сваком мјесту Господа Спаситеља нашег, ето разлога да у овом тренутку са ваших лица нестане потиштеност, него да отворите своје срце за благодат Божију. А откуд нам потиштеност када долазимо у цркву, браћо и сестре? Зато што смо свјесни колико смо пута пали, зато што смо свјесни колико смо пута себе понизили и своје људско достојанство и колико смо пута у тами незнања кренули за оним који сије таму?! Али увијек и изнова, када дођемо у цркву и станемо пред престо Божији, сјећамо се да је Христос дошао да спасе свакога од нас и да свако ко вјерује у Њега не погине него да има живот вјечни. У том тренутку се разбија свака туга, свака брига, немоћ и у нас улази радост спасења. Не од љепоте мора, од љепоте планина, него од љепоте, милине и топлине Духа Светога.
Нека вас Господ благослови! Захваљујемо се Њему на овом дивном дану и благослову да служимо на овом чудесном мјесту са нашим Митрополитом и са нашим свештеницима и са нашим драгим Владиком који нам увијек доноси топлину мученичких костију из мученичког и Светог Јасеновца. Хвала вам пуно, браћо и сестре, и од овог тренутка, како улазимо у службу Божију, више се отварајте за свјетлост и за радост а остављајте иза себе сваку животну бригу и сваку животну бригу сада одбацимо. Амин.