БЕСЈЕДЕ

Бесједа Епископа Григорија – Недјеља 2. по Духовима – Касел

У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, драги оче Марко, хвала Богу и данашњем дану што смо се сабрали у нашу горњицу. Кажем горњицу јер се тако звала собу у којој су апостоли заједно са Господом били на Тајној вечери када је и установљена ова Божанска служба. Та соба и данас постоји у Јерусалиму и није много већа од ове наше собе. Оно што је чудесно јесте, да смо и ми данас на Тајној вечери као апостоли а међу нама је сам Господ Исус Христос. Зашто ми можемо за себе рећи да смо апостоли, ученици и ученице Христове? Зато што смо ми исти као и апостоли, који су радили своје послове. Апостоли су као прости рибари живјели од својих руку. Када је наишао Господ и рекао хајдете за мном, они су пошли за Њим. Сваки од вас, браћо и сестре, данас је оставио све, своје животне бриге, животне послове и одазвао се на Христове ријечи хајдете за мном. Онда, након те ријечи каже им Господ нећете више ловити рибу, него ћете постати ловци људи. Шта значи то, браћо и сестре, и ко би се могао назвати ловцем људи? Да ли је то онај који лови људе по шумама и градовима па их заробљава и убија, па их ставља у било какву зависност од себе? Ако слушамо Јеванђеље и ако идемо за Христом, ми ћемо да схватимо да су, у хришћанском смислу речи ловци људи означавају оне људе који лове друге стрелама љубави, они који лове људе оружјем љубави, они који људе грле љубављу и тако их не заробљавају, него ослобађају. Једино такви људи се могу назвати ловцима људи. Недавно сам, пошто ме је дуго мучило питање шта значе ријечи страх Божији је почетак мудрости, упитао једног теолога који је боље од мене упућен у тумачења Светога Писма. Он ми је одговорио да у библијском контексту страх Божији значи страх од мржње. Страх Божији као мудрост нас учи да се плашимо само једнога – а то је мржња. Наш Бог, наш Спаситељ и наш Учитељ, о коме читамо из ове Свете књиге, најочитији и најупечатљивији је примјер да нема другог страха, који Он препоручује, осим страха од мржње. Он је Сав љубав и тако Му гласи име. Он ни на шта друго не позива осим на љубав. Зато је сваки одговор на Његове ријечи хајдете за мном, у ствари одговор на један љубавни позив, и зато је сваки наш покрет ка Христу заправо одговор на неизрециву и неописиву љубав Божију. Због свега тога, браћо и сестре, хришћанска борба није у томе да ли ћемо се овако или онако обући, да ли ћемо се сада окренути на лијево или на десно, као што су неки почели да представљају свето православље, да ли ћемо имати овакву или онакву капу, или овакву или онакву косу. Не, браћо и сестре, то није православље и то није хришћанство, хришћанство је само у томе да ли ћемо вољети или мрзити, да ли ћемо вољети свакога, па чак и оне који нас не воле. Нећемо их вољети неразумно, да не видимо какви су они, али ћемо их вољети увијек да се у наше срце не усели никаква мржња, нити зрно мржње, него да се наше срце натапа само капима и росом љубави. То је, браћо и сестре, православље, то је хришћанство и хришћански живот, то је смисао живота. Зато смо ми данас овдје, зато смо ми данас овдје као хришћани, као браћа и сестре и зато се тако зовемо. Нисмо овдје ни из једног другог разлога. Зато је и овај кнез кога данас славимо, Свети кнез и великомученик Лазар, коме је посвећен овај храм, сличан Христу, јер и он је позивао на љубав и он је као Христос посвједочио ту љубав својом крвљу, и зато је и он могао рећи својим војсковођама, војницима и народу хајдете за мном, и зато су они ишли за њим и у саму смрт, и зато је он тако и толико славан. Он се борио за љубав без икакве мржње полажући живот свој за друге, како нам заповједа Бог који је љубав, говорећи да нема веће љубави од ове када неко живот свој положи за ближњега свога, а и Господ сам је дао Свој живот за све нас да сваки који вјерује у Њега не погине него да жив буде и да има живот вјечни. Није Свети Лазар свети зато што је добро махао сабљом, многи други добро машу сабљом, него је свети зато што је ишао за Оним који се љубав зове и није хтио да Га се одрекне ни по коју цијену, ни за какву власт, ни за какво земаљско благо, него се опредјелио за Њега а са њим и сви они који су ишли и који данас иду за њим. Тајна Видовдана и косовског завјета јесте када се тај завјет утопи у Нови завјет и једино тада тај косовски завјет има смисао и снагу завјета. Да нам Бог дарује да будемо слични сљедбеницима Светога кнеза Лазара а да ви, жене, мајке, дјевојке будете сличне оним нашим праведним краљицама, војводкињама и косовкама дјевојкама, да будете слични онима који носе, трпе и подносе све за љубав, јер љубав све трпи, све сноси, свему се нада и све прашта јер је милокрвна а милокрвна је јер у њу није пуштено ни зрно мржње… амин, Боже дај.