У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, ово је прва припремна недјеља за Велики, Часни пост, ово је Недјеља митара и фарисеја. Митар је цариник, цариник који је у овој причи и покајник, онај који долази пред лице Божије и моли се неизрецивим уздасима и моли се Господе, буди Милостив мени грјешном, нисам достојан да подигнем очи своје ка небу, толико је осјећао своју грјешност. Са друге стране храма стајао је фарисеј који је говори о својим добрим дјелима. На крају Јеванђеља, на крају ове приче говори нам Господ да цариник, који је грјешник али и покајник, отиде оправдан а фарисеј који је стварно чинио добра дјела и испуњавао закон, он отиде неоправдан. Ова прича, браћо и сестре, је по мом дубоком увјерењу преломна прича о преласку из Старога у Нови завјет, преломна прича о томе какав нови закон и ново правило живота доноси Христос у овај свијет. Ново правило живота је да човјек може да види Бога као свога брата, као свога саговорника, као свога пријатеља коме приноси и показује своју душу, открива му себе, даје му своје срце. Бог Који није више законик и судија, Који није неки полицајац који ће, ако не испунимо закон донијети неку ригорозну мјеру, него Бог милости, Бог доброте, Бог снисхођења, Бог љубави, Бог Који силази до те мјере, да Он као Створитељ свега постаје Један од нас, постаје наш Брат, наш Сродник по тијелу. Тај Бог другачије гледа на људе, Он је Бог Који има права да каже ово што Јеванђеље говори на крају ко се понизи узвисиће се, ко се узвиси понизиће се. Зашто? Зато што се Он понизио до крајње мјере, спустио се до крајњих граница, преживио понижење и саму смрт ради нас и ради нашега спасења. Браћо и сестре, овај грјешни цариник молио се неизрецивим уздасима, говорећи те чувене ријечи Боже, Милостив буди, мени грешном и Бог је загрлио његову душу, Бог је примио његово срце, његову исповијест, његову ријеч. Зашто? Зато што Бог хоће да ми схватимо да смо Његова дјеца, Његови пријатељи, и да Он хоће да нас спасава. Ако мислимо да ће наша добра дјела да нас спасе, упадамо у велику опасност зато што можемо да заборавимо да је Бог Тај Који једини може да нас спасе, тако можемо да заборавимо Самога Спаситеља и Творца нашег. Зато је важно да научимо ову лекцију браћо и сестре, да је Бог толико Добар и Предусретљив, да хоће наше смирење, да не тражи од нас да испунимо само ово или оно, него хоће много више, хоће наше срце. Ето, шта нам поручује данашња Недјеља о митару и фарисеју и вјерујте, браћо и сестре, ко год од нас мисли да је праведан и да су његова праведна дјела толико важна и добра да може да услови Бога да из овога храма изађе оправдано, вара се! Ко год мисли да наша лоша дјела могу да нас одвоје од Бога, а ако се само искрено покајемо, ако искрено зажелимо мир са Богом, Бог никада неће одвратити лице Своје од нас. Никада! Ноћас сам се молио Богу за помирење, за мир, за опроштај мојих сагрјешења. Јутрос, када смо путовали ка храму, неко је рекао Ево, дуге и на то сам рекао Ево, ево мира са Богом. Никада не бих очекивао у Лас Вегасу дугу, и јутрос је била. Дакле, Бог је Милостив и необично Благ, али само када ми Њему дамо своје срце и своју душу, када хоћемо да будемо Његови пријатељи, када хоћемо да будемо Његова браћа, када хоћемо да Му се обраћамо као Милостивом Оцу, када хоћемо да се обраћамо у истини Духа Божијега, када хоћемо да Га гледамо као Онога Који је ради нас постао човјек, Који је ради нас распет, Који је ради нас васкрсао. Па када је све то тако ради нас учинио, зар не треба онда да се надамо Његовој доброти? Све је учинио ради нас и учиниће ради нас, а од нас тражи само једно, тражи да Га искрено волимо, да Га не лажемо, да не лажемо себе и да Му не потурамо своја лоша или добра дјела пред лице, јер то Њега не занима, Њега занима наше срце. Дај Боже, да данас у овој божанској служби уздигнемо горе своја срца, да горе имамо срца а то значи да их предамо Њему, а Он ће прихватити наше срце и даће нам исцјељење срца а самим тим и наших душа и наших тијела и нашег воље, ума и свега што нам је даровано, амин, Боже дај.