Браћо и сестре, ово је још један од ових празника који нам откривају у каквој то ми природи живимо и Ко се спушта на овај свијет. Ово је празник када се купамо у води, када пијемо воду али још више се купамо у неприступној свјетлости од Онога Који је дарује, Који је Сам Свјетлост и Који је Сам Живот, Свјетлост од Свјетлости. Дан у који се освећују воде, природа а ми смо такође природа, ми смо такође створена бића и ми можемо бити освећени, драга браћо и сестре. То је велика тајна неизрециве милости Божије. А та неизрецива милост Божија пројављује се у неописивом смирењу Божијем. Данас, од двојице највећих који су ходали земљом можемо да се учимо смирењу. Када Исус дође на Јордан да Га Јован крсти а Јован говори Ти идеш к мени а ја нисам достојан да одријешим ремен на Твојим ципелама а Ти хоћеш да Те ја крстим. Највећи, ако хоћете можемо рећи и најпопуларнији човјек тога времена, коме је у сусрет излазила сва Јудеја да чује и да види шта то Јован ради, шта то Јован проповједа а Он говори оном Који долази гле, Јагње Божије Које узима гријехе свијета. Он, Јагње Божије, Христос Који би могао рећи шта ви ту радите, што се крштавате, Ја сам све то створио, Ја сам већи од вас али Он каже пусти, сада то Јоване, нека се испуни свака правда, дођи, да Ме крстиш. И Бог, Који је постао човјек и човјек који је обожен својим покајањем, заједно нам показују пут а пут је, драги пријатељи, смирење. Смирење доноси много радости, доноси много среће у наше живот. Смирење пред Богом, смирење пред другим човјеком, смирење пред свијетом, смирење је порука који нам данашње Јеванђеље даје. Неколико пута у животу ми се догодило да помислим како сам слабији и гори од свих и тога тренутка дошао је мир у моју душу и моје срце. Наравно, човјек брзо све то заборави па изгуби мир. Тако и ви, браћо и сестре, ако неко хоће да буде међу вама велики нека се угледа на Јована Крститеља који је смирен срцем и духом. А прије свих треба да се угледамо на нашег Господа Кога славимо у ове дане, не зато што је дошао са мачем и војском и хиљадама и милијардама анђела да освоји, да побједи, да покори, него је дошао у једну непознату породицу у Назарету, отишао на попис у Јудеју и родио се у Витлејему, у пећини, у јаслама пред животињама, обрезао се, изашао међу људе, крстио се, све испунио по закону а онда им се полако откривао ко је Он, и то све у смирењу. Никада није рекао знате ли ви, ко сам Ја, морате да Ме поштујете, него је увијек био смирен, и кротак, и благ, и добар, и предусретљив, и милостив, и човјекољубив. Исцјељивао је људе од разних болести, највише им давао тај свој мир Божији, о чему ових дана говоримо и како се поздрављамо. Онда су Га људи разапели на крст и тада бисмо сви могли да помислимо сада ће да загрми Бог са небеса и да уништи људе, јер су зли, Он им је чинио само добро а они Га распињу а Он се моли опрости им, Оче, јер не знају шта раде. Данас, на Богојављење, и тада када је разапет на крсту јавља се Бог и говори ово је Син Мој Љубљени Који је по мојој вољи, Њега послушајте. Њега послушајте, браћо и сестре! Када год Њега послушамо, дође мир и спасење нашој души, када год нема мира а има немира то значи да нисмо са Њим у сагласности, или смо се погордили, или смо се осилили, или смо постали бахати, или смо постали безобразни, покварени, како год, нешто нам из душе јавља и неки немир нам говори не, ниси на добром путу. Тада, стани пред Лице Христово и реци Јагње Божије, Спаситељу, Који си дошао и дао живот за свакога од нас, спаси ме и помилуј ме! Јер Бог говори данас, ово је Син Мој Љубљени, Њега послушајте а Дух Свети силази на Њега у виду голуба. Богу Оцу, Син Спаситељу и Духу Светом, клањамо се и молимо, амин.