Одјељак бесједе Епископа Григорија:
Свако од нас има заповијест да буде свјетлост свијету. Када смо међу људима, ближњима, у жалост, у радости, било гдје и било када, треба да се сјећамо ових ријечи да ми имамо заповијест да будемо свјетлост свијету. Нажалост, знамо да тако често није јер смо људи, гријешимо, слаби смо, и, што је најгоре, заборавни смо. Често заборавимо ко смо, каква је наша заповијест и какав би требало да буде наш пут. Због тога ми не бивамо свјетлост свијету него мрак који се шири над другим људима. Онда се врло често осјећамо лоше, зато што знамо из дубине наше душе да смо позвани да будемо свјетлост и да будемо са и у Свјетлости која је Христос.
Данас славимо три светитеља која су испунила ову Божију заповијест и постали су свјетлост свијету. Били су свјетлост и остали су свјетила до данашњега дана. Чудесним ријечима и дјелима служили су Богу, непоколебљиво, неустрашиво, до саме смрти. Борили су се за истину вјере али се нису плашили ни царева, ни краљева, нити икога, ни непријатеља својих. Само су ишли непоколебљиво напријед у свјетлост и из дана у дан постајали све свјетлоснији. А они око њих који су били против њих, нису могли да издрже ту свјетлост и хтели су да је угасе али никада није тама угасила свјетлост, драга браћо и сестре. Само је могуће да свјетлост угаси таму. Када у соби упалите малу свијећу онда растјера толико таме а замислите тек када уђе велика свјетлост колико таме се повуче и разбјежи.
Светитељи које данас славимо нас уче да је могуће остварити јеванђелску заповијест и сваку ријеч из данашњег Јеванђеља да се свјетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашега који је на небесима. Све се то над њима испунило а људи су видјели њихова добра дјела и прославили Оца који је на небесима.
Тако да Бог дарује и нама, да избацимо из себе сваку таму, злобу и нечистоту, све оно што је тамно у нама и да призивамо ту свјетлост да би се прославио Отац наш небески. А када се Отац прослави у нама, онда долази до нечег чудесног, а то је наше прослављење у Оцу. Када ми додирнемо Божанску свјетлост онда нас она испуни и ми се претворимо у свјетило, у свијећу, у кандило које гори. Све док се не деси то чудесно сједињење са Богом и Духом Светим ми смо само једна посуда у којој има и уља и фитиља и може да изгледа лијепо а док се не упали, док не засвијетли нема неког великог смисла, али када засвијетли онда све око себе обрадује и огрије. Амин, Боже дај.